Kultura vinove loze postojala je i pre 8-12 hiljada godina, što pokazuju spomenici u Aziji i Egiptu. Pravi dokazi datiraju još od pre 6 hiljada godina – u Egiptu postoje prizori berbe i prerade grožđa u vino u grobnici u Memfisu.
Prema tome možemo zaključiti da je grožđe jedno od najstarijih uzgajanih vrsta voća!
U Bibliji se može naći priča o tome da je Noa zasadio vinovu lozu posle potopa.
Vinova loza jeste dugovečna biljka. Pominje se da postoji loza stara i do 600 godina. Svaka bobica jeste plod vinove loze – ne ceo grozd. Aromatične materije postoje u samoj ljuski grožđa i sačinjene su od eteričnih ulja sa esterima. Pre zrelosti postoji najviše tih materija i to je bitno znati kada je reč o proizvodnji vina – što je zrelije grožđe, manje aromatičnih materija ima. Berba je zato najbolja 7-10 dana pre pune zrelosti (zna se po nakupljanju šećera i kiselina).
Zanimljive činjenice:
- Čisti organizam i podstiče ga baš zbog minerala i kiselina
- Da bi se osetio pravi ukus najbolje je da se izvadi iz frižidera 30 minuta pre posluživanja
- Crno vino ima više gvožđa nego belo. Crno je kiselije i ima manje šećera
- 12 bobica ulazi u 100g grožđa, i odraslom čoveku to daje 18% dnevne potrebe za vitaminom C
- Voćni šećer iz grožđa ulazi direktno u krvotok i zato brzo daje energiju
- Sok od crnog grožđa smanjuje rizik od srčanog udara – 2,5-3 dcl je dovoljno dnevno, jer ima toliki potencijal da može da smanji lepljenje trombocita u krvnim žilama i tako sprečava stvaranje tromba
- Nakon pijenja soka od grožđa tokom 1 nedelje proces agregacije trombocita se smanjuje za 77% – smatra se da su flavonoidi zaslužni za to
- Vino je isto tako delotvorno
